Moтoри jeднoсмeрнe струje имajу низ дoбрих oсoбинa (рaвнoмeрнo и eкoнoмичнo рeгулисaњe брзинe рoтoрa, вeлику прeoптeрeтљивoст…)
Збoг чeгa сe чeстo кoристe у црнoj мeтaлургиjи, рудaрству, грaђeвинaрству, трaнспoрту, брoдaрству, тeкстилнoj индустриjи, eлeктричнa вучa (лoкoмoтивe, трaмвajи..)
Месец: април 2020
Принцип рада генератора једносмерне струје
Генератори једносмерне струје су електричне машине којима се механичка енергија погонске машине претвара у електричну енергију једносмерне струје.
Електричне машине – конструкција и примена
Електричне машине су уређаји који механичку енергију претварају у електричну и обрнуто ектричну у механичку енергију. Електричне машине се могу поделити у три групе:
- генераторе
- моторе и
- комутаторске машине
Генератори су машине помоћу којих се механичка енергија претвара у електричну енергију ( хидрогенератор и турбогенератор).
Насупрот генераторима, електрични мотори су такве машине помоћу којих се електрична енергија претвара у механички рад.
Према врсти струје помоћу које раде електричне машине, можемо их поделити на
- машине једносмерне струје и
- машине наизменичне струје
Машине једносмерне струје се називају и динамо машине и израђују се као генератори и као мотори. Сви генератори и мотори, како једносмерне тако и наизменичне струје израђују се од два деле: покретног – ротора и непокретног дела – статора.

Комутаторским машинама називамо електричне машине које могу да раде и као генератор и као мотор, а у исто време нису ни генератори ни мотори. На пример, комутаторска машина може да се напаја из мреже наизменичном струјом и да ради као мотор наизменичне струје, а да у исто време ради и као генератор једносмерне струје. На тај начин комутаторска машина претвара електричну енергију наизменичне струје у електричну енергију једносмерне струје.
литература: “ Основе машинства и електротехнике“ В. Ђурђевац, Д. Јанеш, ЗУНС, Београд, 2000
Осигурачи и прекидачи
Осигурачи
Осигурачи су електрични заштитни уређаји који аутоматски прекидају струјни круг и штите га чим јачина струје у њему за одређено време прекорачи дозвољену вредност. Нејчешће се користе осигурачи у којима се струјни ток прекида, тако што се при проласку прејаке струје растапа жица кроз коју тече погонска струја.
Ови растопни осигурачи се деле на : исталационе осигураче са топљивим уметком и осигураче велике прекидне моћи. Осигураче са топљивим уметком имамо два типа: тип B и тип D.

Tип B сe угрaђуjу у eлeктричнe урeђaje и aпaрaтe. Oбичнo изглeдajу кao стaклeнa цeвчицa сa мeсингaним кaпaмa нa крajeвимa. Крoз стaклeну цeв прoлaзи срeбрнa тoпљивa нит кoja je спojeнa сa мeсингaним кaпaмa. Прeгoрeвaњe умeткa je видљивo кao прeкид нити у стaклeнoj цeви.
Тип D пoред основе, капе, топивог уметка има и калибарски прстен који служи да се у кућиште стави неодговарајући тип осигурача од оног пројектованог.

Сребрна или бакарна жица представља топиви део уметка. Она се при великој струји растапа, чиме се прекида струјни ток, обојена плочица отпадне и тако знамо да је осигурач прегорео.

Осигурачи се морају поставити на почетку сваког наизменичног вода и тамо где се мења проводника и сл., а забрањено је постављати осигураче у водове за погонско уземљење и у нулте проводнике више фазних водова.

Поред осигурача са топљивим уметком имамо и аутоматске осигураче. За разлику од топљивих осигурача који прекидају струју кратког споја разарањем жице, код аутоматских прекидача струјни круг се прекида раздвајањем контаката без разарања осигурача, па се стога исти осигурач може користити више пута. Аутоматски прекидач ради на принципу детектовања услова за прекидање струјног кола, који се налази унатар самог прекидача.

Прекидачи
Служе за укључивање и искључивање струје кратког споја до своје номиналне уклопне односно прекидне моћи. Употрбљавају се углавном прекидачи са номиналним напонима до 500V. Најчешће се изводе као инсталациони прекидачи, моторно заштитни прекидачи и прекидачи са посебном наменом. Према јачини струје при којој се активирају деле се у три групе: тип H, L и G. Према начину уградње прекидачи се деле на оне који се за стално уграђују и на замењиве прекидаче.
литература: “ Основе машинства и електротехнике“ В. Ђурђевац, Д. Јанеш, ЗУНС, Београд, 2000
Уређај за подмазивање мотора
Уређај за подмазивање има веома значајну улогу при раду мотора. Маханизам подмазивања састоји се у стварању слоја (филма), уља или масти између тарућих површина, чиме се спречава додир метал о метал. Уколико између металних површина не постоји мазиво, па се они додирују долази до тзв. сувог трења, односно наглог хабања. У овом случају трење је максимално, услед чега долази до: губитка једног дела снаге, трошење тарућих површина, загревање делова услед чега долази до деформација одређених делова па чак и топљења.
Основни задаци мазива су:
- смањи трење у процесу рада мотора
- смањи темпрературу оних делова мотора који из конструктивних разлога се не могу хладити другачије
- врши заптивање процепа између карика и жљебова на клипу.
Уља могу бити минералног, биљног и ређе животињског порекла.
Разликујемо три начина подмазивања мотора:
- подмазивање бућкањем
- подмазивање под притиском и,
- подмазивање мешавином
Подмазивање бућкањем представља најпростији начин подмазивања. У кућици мотора налази се уље на одређеном нивоу. На глави клипњаче налази се један испуст који се зове кашика, она захвата уље и одређеном га брзином баца на делове у мотору. Недостатак овог подмазивања је што не долази до равномерног подмазивања свих делова.
Подмазивање под притиском се врши помоћу зупчасте пумпе, која црпи уље из кућице мотора и под притиском подмазује делове мотора који су у раду.
Подмазивање мешавином углавном се користе код двотактних мотора мале снаге.