Moтoри jeднoсмeрнe струje имajу низ дoбрих oсoбинa (рaвнoмeрнo и eкoнoмичнo рeгулисaњe брзинe рoтoрa, вeлику прeoптeрeтљивoст…)
Збoг чeгa сe чeстo кoристe у црнoj мeтaлургиjи, рудaрству, грaђeвинaрству, трaнспoрту, брoдaрству, тeкстилнoj индустриjи, eлeктричнa вучa (лoкoмoтивe, трaмвajи..)

Генератори једносмерне струје су електричне машине којима се механичка енергија погонске машине претвара у електричну енергију једносмерне струје.

Електричне машине су уређаји који механичку енергију претварају у електричну и обрнуто ектричну у механичку енергију. Електричне машине се могу поделити у три групе:

• генераторе
• моторе и
• комутаторске машине

Генератори су машине помоћу којих се механичка енергија претвара у електричну енергију ( хидрогенератор и турбогенератор).

Насупрот генераторима, електрични мотори су такве машине помоћу којих се електрична енергија претвара у механички рад.

 Према врсти струје помоћу које раде електричне машине, можемо их поделити на

• машине једносмерне струје и
• машине наизменичне струје

Машине једносмерне струје се називају и динамо машине и израђују се као генератори и као мотори. Сви генератори и мотори, како једносмерне тако и наизменичне струје израђују се од два деле: покретног – ротора и  непокретног дела – статора.

Комутаторским машинама називамо електричне машине које могу да раде и као генератор и као мотор, а у исто време нису ни генератори ни мотори. На пример, комутаторска машина може да се напаја из мреже наизменичном струјом и да ради као мотор наизменичне струје, а да у исто време ради и као генератор једносмерне струје. На тај начин комутаторска машина претвара електричну енергију наизменичне струје у електричну енергију једносмерне струје.

литература: “ Основе машинства и електротехнике“ В. Ђурђевац, Д. Јанеш, ЗУНС, Београд, 2000

Осигурачи

Осигурачи су електрични заштитни уређаји који аутоматски прекидају струјни круг и штите га чим јачина струје у њему за одређено време прекорачи дозвољену вредност. Нејчешће се користе осигурачи у којима се струјни ток прекида, тако што се при проласку прејаке струје растапа жица кроз коју тече погонска струја.

Ови растопни осигурачи се деле на : исталационе осигураче са топљивим уметком и осигураче велике прекидне моћи. Осигураче са топљивим уметком имамо два типа: тип B и тип D.

Тип D пoред основе, капе, топивог уметка има и калибарски прстен који служи да се у кућиште стави неодговарајући тип осигурача од оног пројектованог.

Сребрна или бакарна жица представља топиви део уметка. Она се при великој струји растапа, чиме се прекида струјни ток, обојена плочица отпадне и тако знамо да је осигурач прегорео.

Осигурачи се морају поставити на почетку сваког наизменичног вода и тамо где се мења проводника и сл., а забрањено је постављати осигураче у водове за погонско уземљење и у нулте проводнике више фазних водова.

Прекидачи

Служе за укључивање и искључивање струје кратког споја до своје номиналне уклопне односно прекидне моћи. Употрбљавају се углавном прекидачи са номиналним напонима до 500V. Најчешће се изводе као инсталациони прекидачи, моторно заштитни прекидачи и прекидачи са посебном наменом. Према јачини струје при којој се активирају деле се у  три групе: тип H, L и G. Према начину уградње прекидачи се деле на оне који се за стално уграђују и на замењиве прекидаче.

литература: “ Основе машинства и електротехнике“ В. Ђурђевац, Д. Јанеш, ЗУНС, Београд, 2000

Уређај за подмазивање има веома значајну улогу при раду мотора. Маханизам подмазивања састоји се у стварању слоја (филма), уља или масти између тарућих површина, чиме се спречава додир метал о метал. Уколико између металних површина не постоји мазиво, па се они додирују долази до тзв. сувог трења, односно наглог хабања. У овом случају трење је максимално, услед чега долази до: губитка једног дела снаге, трошење тарућих површина, загревање делова услед чега долази до деформација одређених делова па чак и топљења.

Основни задаци мазива су:

• смањи трење у процесу рада мотора
• смањи темпрературу оних делова мотора који из конструктивних разлога се не могу хладити другачије
• врши заптивање процепа између карика и жљебова на клипу.

Уља могу бити минералног, биљног и ређе животињског порекла.

Разликујемо три начина подмазивања мотора:

• подмазивање бућкањем
• подмазивање под притиском и,
• подмазивање мешавином

Подмазивање бућкањем представља најпростији начин подмазивања. У кућици мотора налази се уље на одређеном нивоу. На глави клипњаче налази се један испуст који се зове кашика, она захвата уље и одређеном га брзином баца на делове у мотору. Недостатак овог подмазивања је што не долази до равномерног подмазивања свих делова.

Подмазивање под притиском се врши помоћу зупчасте пумпе, која црпи уље из кућице мотора и под притиском подмазује делове мотора који су у раду.

Подмазивање мешавином углавном се користе код двотактних мотора мале снаге.